Granica sna ili međa dna - slika 2.

Slika 2.

Na sceni ostaje samo vodeni krevet na kome spava Vil. Jako svetlo se pali kao kada sviće dan. Budi se( mali trzaj, pa onda nekoliko grotesknih malo većih). Skače po krevetu kao malo dete, uzvikuje:

„Sanjao sam , sanjao sam ga! Ma gde sanjao, usnio“, skače pravi kolutove i skače uvis podignutih ruku kao na utakmici kad njegov tim postigne gol.

„Sanjao sam san nad snovima! Ko nema sna nema ni budućnost! Snovi su naša nada!“ ( skače po krevetu i izvodi akrobacije, a onda doskoči na pod pored kreveta i sam za sebe zanešeno priča:

„Sanjam ja kao neki car nad carevima...“

Ulazi baba Med sa maramom na glavi i tacnom u ruci.

Med: „Šta buncaš Vili.“

Vil: „Ne buncam. Sanjao sam ga!“

Med: „A ja mislila da ti sanjaš nju. E Vili, Vili nisam znala da si ti toliki demokrata“.

Vil: „San, san sam sanjao, luda babo.“

Med: „San, pa to može svaka budala!“

Vil: „Ovaj san sanjaju samo odabrani. Ko sanja ovaj san postaje uspešan. Poznat , slavan, bogat i moćan! Da moćan na svaki način. Mogu šta hoću a hoću sve!( šeta u zanosu) Ja kao neki car nad carevima...“

Med: „Kakav car, pa mi smo demokratska zemlja? Najsnažnija, najveća i najbogatija demokratska zemlja. Kada mi nešto rešimo, to onda i mora da bude tako. Ko ne sluša jao si ga njemu!“ Zauzima pozu kao da je za govornicom, podiže ruku sa kažiprstom preteći: “Mi određujemp granice na nebu i na zemlji. Mi smo vlasnici svega. Voda, zemlja, nafta( lupa rukom o govornicu) naročito nafta su naša potreba i naš interes i ko nam ne dozvoli da zadovoljimo svoju glad i žeđ(fanatično) on udara na temelje demokratije.“

Vil, koji je sve vreme dok je Med imala svoj nastup svirao saksofon , prestaje sa svirkom i prilazi joj.

Vil: „Dobro bre baba Med šta se pališ, sanjam ja kako nosim gajbice sa jabukama . Zaradim prve dolare onda odem u Las Vegas u „Kazino“ i zaradim prvi milion. Pa onda kupim neke ljude u Vašingtonu, za sitnu lovu bako Med jer su ljudi najeftiniji. Dobijem kredite iz posebnpg fonda za zaštitu interesa demokratije. Sa tim kreditima pokupujem sve, i one što su mi dali kredite pa ih oni otpišu.

(Bakica Med zbunjena ovakvim ponašanjem dojuče smušenog Vila, šeta po sceni. Vil trčka oko nje oduševljeno priča.)

Vil: „Onda osetim neku čudnu moć. Mogu sve šta hoću, kad hoću i koga hoću. Ja sam mera i pojam za sve. Svi me slušaju, tapšu mi i citiraju me! (zanet u ulogu hada kao da je iznad svega). Predamnom svi su mravi. Shvatam da sam ja ustvari uslov za opstanak života na zemlji. Ja sam oslonac demokratije, suština vere. ( ushićeno skoro vičući) Granica prostranstva uma. Ja imam neograničenu moć u glavi( zadovoljno) u rukama( uz osmeh ) i među nogama (drčno)“.

Med: „Sad preteruješ Vili i malo se zaboravljaš. Sve si lepo sanjao ali šta će mo sa vremenom. Imaš ga kao i ostali ljudi jer si samo čovek. Kako si se zaleteo ima da crkneš u snu. A kad odeš kod Boga onda si isti kao i svi smrtnici. Džabe ti sva ta snaga i moć.“

Vil: „E Bog, i on je u mom snu. Kaže da je i on mene sanjao pa sam je naučio da mislim na otvorfenom plamenu.“

Med: „Vile, Vile pripazi da ti misli ne lete po nebu a da ti se dupe vuče po prašini.“ (Prilazi mu i lupi mu prstenac. Vil iznenađeno se uspravi i ukoči a baka Med ga zagrli i izgura sa scene).