Intervju iz 2008. godine koji je vodio Filip Mladenović, novinar Radio Beograda 202, sa Sretenom S Petkovićem, književnikom

Reč koja remeti um

Intervju je vođen pre drugog izadanja romana ,,Rembrant, mlinarev sin"

Biografski roman o životu jednog od najvećih slikara XVII veka Rembranta van Rajna "MLINAREV SIN" u domaću književnost uvodi ne samo originalnu temu, nego i provokativan način preispitivanja uloge i položaja umetnika u vremenima kada je novac/roba merilo svih stvari. Izdavač je "Dobra knjiga", koji svojim naslovom ujedno i opisuje prvi roman beogradskog književnika Sretena Petkovića.

Do sada ste objavili jednu zbirku pesama za decu ("Pesme o pitanjima") i knjigu priča "Čudne stvari".

Do sada sam manje objavljivao svoje priče i romane ali sam, odjednom, pomislio da treba da pokušam i da publikujem ponešto od toga što sam napisao i što pišem. Da bi tako postupio čovek mora da donese veliku odluku da izađe pred sud javnosti i podnese sve ono što on sa sobom nosi i što podrazumeva.

Da li to znači da ima još priča i romana za objavljivanje?

Da, to znači da sam se ja duži period svog života bavio pisanjem, ali da sam tek  sada rešen da nešto od toga stavim pred sud čitalaca i javnosti!

Da li je Vaš prvi roman "Mlinarev sin" logičan stvaralački iskorak ili neka vrsta kreativnog ekcesa?

U romanu "Mlinarev sin"  su biografski podaci iz života Rembranta van Rajna, koji su poslužili kao "nosač zvuka",da se moderno izrazim. Nastojao sam da ispričam priče, koje će osvetliti neke veoma angažovane teme i savremene probleme, nastale u vremenu Rembranta van Rajna. Značajno je to što su posledice svega što je tada nastajalo danas višestruko izraženije i problematičnije, recimo globalna finansijska kriza, koju su stvorili najmoćniji bankari.

Na drugi deo vašeg pitanja  odgovorio bih pitanjem: Ako izađete iz kretanja po utabanim stazama ili nametnutim trasama, koje su opštepoznata mesta u savremenom mišljenju, pa dakle i u pisanju, da li to onda samo po sebi nosi rizik ekscesa, koga ste vi lično, uz nadu da nećete ostati usamljeni, svesni kao stvaralačkog iskoraka? Od momenta kada ste napisali roman vaša sudbina biće određivana merom i značenjem ova dva pojma!

Kao da je pored izbora velikog slikara Rembranta van Rajna i Holandija bila izbor za vaš roman?

Želeo bih da moja knjiga doprinese i boljem razumevanju Holandije, njenog ekonomskog i političkog značaja u to vreme, iz koga proizilaze i razlike koje mi danas uočavamo i jednostrano tumačimo. Pri tom nemajući u vidu da je Holandija mnogo ranije nego mi prošla kroz "snove", koje mi želimo da sanjamo.

U podnaslovu Vašeg prvog romana piše "Biografski roman o životu jednog od najvećih slikara XVII veka Rembrantu Van Rajnu". Zašto baš Rembrant i zašto baš 17. vek?

Izučavajući život i stvaralaštvo ovog velikog holandskog majstora portreta uočio sam nelogične zaključke o njemu, koji sa ove vremenske distance imaju samo zlonamerne konotacije. Recimo, ne retko, neki "sumnjivi autori" plasiraju neistinite činjenice o njemu poput da je bio sitan lopov i prevarant, da je hteo da prevari suprugu Saskiju i svog sina Titusa, gospođu Gertge, bankare i druge, što je meni ukazalo na organizovanu viševekovnu halabuku protiv njega. U mom romanu ispričana je jedna drugačija, duboko sam ubeđen, istinitija priča o ovom znamenitom čoveku i slikaru. To je bio jedan od razloga zašto sam pisao baš o njemu. Zamerio se bankarima i to mu, ni do danas, nisu oprostili!

Mnoge pojave i veoma značajne tekovine savremenog sveta potiču iz Holandije sedamnaestog veka. Recimo prva berza savremenog tipa nastala je baš u Amsterdamu 1630. godine. Nju Jork su osnovali i ime mu dali baš holandski misionari. Prva merionica međunarodnog značaja takođe je osnovana u Amsterdamu u sedamnaestom veku. Jordan je ime radničkog naselja iz Amsterdama. Savremeni saobraćaj svetskog značaja razvio se u Holandiji tog vremena. Štampanje knjiga i izdavaštvo modernog oblika nastali su baš u Amsterdamu. Zbog slobode mišljenja i bežeći pred inkvizicijom u Amsterdamu su živeli  I radili najveći matematičari, filozofi i umetnici toga vremena.

Upravo je Rembrant van Rajn oličenje slobodnog duha i naprednih ideja. Možete li da sagledate kakav značaj u tom vremenu ima prikazanje seciranja ljudskog tela i pojava slike "Čas anatomije Dr. Tulpa". Pogledajte kroz ovaj prikaz savremeno doba, pa ćete se začuditi koliki mali korak je čovečanstvo napravilo, ako izuzmemo tehnologiju i poneka naučna otkrića.

Sa druge strane moramo postati svesni da će mnogo toga što mi sada radimo imati svoj odjek u budućnosti i to najčešće ne onako kako mi želimo, nego onako kako i ne sanjamo da se može desiti!

Dve osnovne, da ne kažem noseće teme Vašeg prvog romana su umetnost i ljubav. Za prvo je potreban talenat, a za drugo?

Za sve u životu čoveka je potreban razum, pre svega, da bi znao i mogao da vrši pravilan izbor. Duboko verujem da sreću u životu svakog čoveka čine zdravlje, ljubav i zadovoljstvo u radu. Da bi sve ovo ostvario čovek mora da se podigne na takav nivo razuma i stekne meru i način kako sve da ostvari i sačuva.

Ljubav je najvažnija božja stvaralačka misao. Ona je određujući oblik božje, fraktalne reči, iz koje nastaje sve u univerzumu i oko koje se razvija smisao i suština života. Ubeđen sam da ne postoji roman o zbivanjima u životu čoveka koji ne govori o ljubavi!

"Ljubav, koja se kao boja na svetlosti menja svakog trena, najviše zavisi od mišljenja."

"Ljubav je večnost. I umetnost je večnost. Umetnost je posledica ljubavi. Ili velika čežnja za njom. Umetnik može tragati za ljubavlju i samo onaj koji voli može imati iskren i nadaren izraz o životu. Muzika, boja i oblik, reč i pokret samo od ljubavi mogu steći meru i vrlinu." (citati iz romana).

Zašto su u istoriji čovečanstva veliki umovi i izuzetni talenti uglavnom neshvaćeni?

Zato što svetom i čovečanstvom vladaju oni "suprotno drugačiji" od vašeg primera iz pitanja, koji u borbi za opstanak pronalaze opravdanje za svoje ciljeve i metode! Ne radi se tu samo o shvatanju! Pre svega odlučuju interesi, koje su najbolje iskazali predsednici nekih država u svojim jasnim porukama: "Štitićemo naš način života i naše interese svim sredstvima, pa i oružjem". Priznaćete da pod ovakvu formulaciju možete svrstati sve i svašta i da sila sebi daje odrešene ruke u svim slučajevima, a tu prestaje razumevanje i gubi se ideal demokratije!

U Vašem romanu srećemo i pojam "fraktala". Možete li nam detaljnije opisati ovaj pojam?

Fraktali su čudo, suštinska promena u načinu mišljenja, nova poetika i svetlost, koja osvetljava život i njegovog Tvorca, potpuno drugačije od dosadašnjeg. Moja namera je bila da samo skrenem pažnju na njih i da pokušam da promenim poetiku koja se napaja verom u Boga. Fraktalima su se bavili naučnici, filozofi, pisci i pesnici od Kabira, preko Lajbnica do Borhesa i Milorada Pavića, kao i mnogi drugi pomenuti u knjizi, ali i nepomenuti. Fraktala je bio svestan i Rembrant, jer ih je kroz svoj pristup slikarstvu izučavao i prikazivao kao samosličnosti i razlike istaknute svetlošću, oblikom i bojom.  

Koji su Vaši literarni uzori?  

Kada bih rekao da su svi dobri pisci sa kojima sam imao prilike da se upoznam kroz njihovo delo moji dobri uzori možda bi vam se učinilo pretenciozno, ali na neki način je istinito, jer moje čitanje stvara odjek u kome se formiram i razvijam kao čovek i kao pisac. Ipak neke pisce čitam neprekidno i uvek na nov načim: Ivu Andrića, Danila Kiša, Borislava Pekića, Dušana Kovačevića, Milorada Pavića i Nikolaja Velimirovića. Volim da čitam savremene, mlađe srpske pesnike i pisce. Takođe volim Getea. Kabira, Tagoru, Dostojevskog, Bukovskog i Borhesa, recimo kao najvažnije, ali ponavljam da su svi pisci koje sam čitao, sva muzika koju sam slušao i slušam i događaji (pod tim smatram pozorište, film i konceptualnu umetnost) i slikarstvo, u koje sam se zagledao, za mene stvarni i važni uzori.

 Filip Mladenović