Ratno vreme kroz koje smo prošli čini okosnicu ovog romana. Ono je posmatrano iz ugla likova koji su pokušali da mu bezuspešno umaknu. Proteklo, mračno vreme je okvir u kome se nalaze uzroci svih budućih stremljenja.
Ovo je roman o stvarnoj i velikoj ljubavi Tamare Đokić i Enesa Begovića. To je priča o dvoje ljudi iste sudbine, nevidljivim i nepriznatim žrtvama rata. Pokušavajući da iskorače iz ratnih posledica, Tamara i Enes se suočavaju sa izgubljenom mladošću i potonjim životom, koji je postao neprekidna borba sa nagoveštajem tragičnog kraja...
Usred zime, listalo je drveće. Namesto snega padali su cvetovi beli i purpurni. Bilo je nešto što se nije smelo ni reći. Videlo se nešto što se nigde nije moglo videti. Zaledilo se lišće na tek olistalom drveću. Lupkajući, jedno o drugo, zvonilo je lišće kao da je limeno, a zvuk zastrašujući širio se ledenom tišinom. U tek rođenom lišću dah umirući.
Osnovna, obazrivo sklonjena misao Petkovićeva je o tome kako je to vreme buduće, 2020, 2033, 2034, itd. vreme u kome su i u ime tzv. demokratije zabranjeni svi nekadašnji ideali. I šta preostaje, kada nam se ukida tzv. istorijsko vreme? Ostaju male stvari, neistorijska zbivanja, miris starine, predmeti koji će nas nadživeti… Preostaju život i voda. I nešto malo svetlosti.
Petković je, u izvesnom smislu, u produženom dijalogu sa baštinom našeg nadrealizma, koji je afirmisao rošavu lepotu kao nov smisao poetičnosti: Na iluzijama počiva svet, sve je nepoznato! Sve opstaje voljom koju ne razumemo…
U pitanju je roman pisan na dvema razinama. Drugi, recimo dnevnički, kalendarski (u)deo, ovde je pre svega da overi osnovnu omamu knjige: ljubav u nevremenu, budućnost sa predznakom, bolje rečeno: budućnost sa kobnim predznacima, incident sa prošlošću, svet fantoma, rasejanja, nepravde, Sarajeva…
Roman izlazi u trenutku kada je, osobito na filmu, tema ratnog Sarajeva, naivno se mislilo, potrošena. Petković je pronašao svoj prostor.
Ipak, teza o tome da je svetlost zdravlje, a da je ljubav samo jedan od sinonima za slobodu važi kao novi izazov.
Neke tajanstvene tačke su sjajne: mrklina, tmica, crni mrak… Neki naslovi priča u romanu: Razumeti ženu, Svečani očaj, Priča koja se šapuće su srećna rešenja.
U romanu su česta suočavanja sa „pogledom iskosa“: „Kakvi klasici, kada bi ih neko primorao da čitaju svoja dela…“
„Dok hodaš žuri, ali govori lagano“ rečenica iz ratnog Sarajeva ostaje upečatljiva posle čitanja romana koji sam preporučio izdavaču i čitaocima.
Dr Draško Ređep, knjizevni kritičar
Autor | Petković, Sreten S. - autor |
Naslov | Ženska vrata: roman; Dnevnik rose |
Impresum | Novi Sad : Prometej, 2011 |
Fizički opis | 250 str. ; 14 x 20 cm |
ISBN | 978-86-515-0676-8 |
UDK | - |
Vrsta građe | monografska publikacija, tekstualna građa,`štampana |
COBISS.SR-ID | 266952967 |
none