Pesme o pitanjima

A sve je počelo pitanjem:

...Da te pitam,

da te pitam...

a pitanja su sipana kao iz rukava.

Još na prvo nismo valjano odgovorili, a stizala su nova i druga...

... i druga i...

... nova... i uopsšte odkud sva ta pitanja?

Ko ih postavlja i kome su potrebni odgovori?

Dakle pred Vama je knjiga o Pitanjima...

Ima nekih onako okatih pomalo glavatih nasmejano nakinđurenih, šćućurenih, zamislite zamišljenih, kliktasto kliktavih, prozirno bistrih, koji ama baš ništa drugo ne rade nego čekaju iza ugla, pod prozorom, u tramvaju, na terasi, pod čaršafom, u liftu, u sred predstave u pozorištu, pored telefona, u poštanskom sandučiću, da mi postave pitanje, da mi ga bace u lice, prosto pljusnu iz okreta, da mi zalepe pitanje kao palačinku na plafon ili žvaku na zvono pa da me progone, pritiskaju, preznojvaju, muče po malo čereče brate. A pitanja su...

...Da te pitam,

da te pitam...