Granica sna ili međa dna - slika 1.

Na sceni koja je oivičena ovalnim zidom, centralno nalazi se veliki vodeni krevet u kome plivaju razne plastične igračke i koji je osvetljen sa svih strana. Ispred kreveta malo sa leve strane, nalazi se GLOBALIZATOR - uređaj za uterivanje, zatupljivanje i digitalnu kontrolu uma.

Svi spavaju ( na sceni su prisutni svi akteri predstave), stim što Vil spava na krevetu, Mon spava pored njega ali svremena na vreme podražava pokrete seksa uz strast i vrištanje. Iznad njihove glave, stojeći spava Med u generalskoj uniformi sa kopljem u ruci i pendrekom na čijem se vrhu sija narandžasti penis.

Na podu smotan u pozi zaspale balerine spava Srba dobra duša menjajući svremena na vreme ove baletske poze elegantnim pokretima. Spava sa osmehom na licu.

Za razliku od njega Srba grozni spava otvorenih usta, hrče, pukće, prdi, okreće se. Ponekad se batrza kao da oće da se otme iz nekih veza kojima je privezan, skače viče i bunca. Opet spava dubokim snom.

Ova scena traje tri minuta. Svetlost je intezivno jaka, dočarava svetlost iz intenzivnog sna. Onda se svetlost priguši do mrkline i ponovo osvetljava svitanje, sunčani dan.

Prolog ove predstave Srba dobra duša, budi se iz svog baletskog sna i prelazi u normalan položaj. Gleda oko sebe, one koji spavaju, onda one prisutne u sali a zatim pukne rukama a na ekranu se pojave likovi koji u čudnim kostimima sede u senci nekog drveta. Na licima imaju ludačke osmehe bezgranične slobode.

Srba se obraća njima sa ekrana:

- Poštovana publiko, ovo je predstava za vas, ili video igrica ako vam se tako više sviđa. Predstava ima pet milijardi i pet glumaca a samo vas osam gledalaca, ili bolje rečeno osam za koje mi znamo. Možda u senci tog drveta ima koji gledalac više , što suštinski ne menja našu priču. Lova za ovu predstavu je neograničena kako bi to u snovima mogao da poželi ministar kulture Kojadin a što bi smo u snovima mogao da mu udeli Mlađo.

A vidim da znate ko su cenjena gospoda. Toliko su poznati i prisutni svuda u svim evropejskim procesima da mi kroz glavu tutnji reklama: “Nigde i nikad ne plovi lađa a da njoj nije Mlađa”, “Ne može se dići ili popiti ni jedna čaša vina bez Kojadina”, ili ona, pazi sad:”Niko se bolje u prsa ne busa od Labusa”.

Prekidaju ga iz publike, akteri sa videobima u rukama drže krstove ginjolske lutke i povlače konce kojima određuju kretanje svih naših junaka na sceni.

Naš Prolag se privikava na novu situaciju i izvodeći elemente nekog plesa nastavlja sa tumačenjem predstave:

“ Ovo nije priča o Dundu Maroju, Kir Janji ili Otelu i Hamletu, ili bilo kojoj prostoj ljudskoj duši. Tema naša je univerzalna kao što je i svet postao. Oni koji su promenili svet, u njemu sve podredili svojoj volji, sve unificirali, globalizovali, sekcirali, klonirali , ali nisu sebe uspeli da promene niti između sebe da podele vlast. “Đe ba zapelo”? Kod granica moći. Lako je bilo dok se znalo ko je ko. Oni ludi a mi zbunjeni. Znalo se ko će koga i kako. A sada kada nema koga više da globalizujete , sada neki od vas mora da su ludi a oni drugi zbunjeni. Pa na smenu i u nedogled. Ova igrica je “super sajbrik” a vi ste je nazvali”Granica sna” ili “Međa dna”.

Junak ove priče je kuroglavi Vil, sanjar koji je želeo da sanja onaj „čuveni san“ o moći sveukupnpj, lovi neograničenoj i seksualnoj moći nad ženama nadprirodnoj.

Osnovni sukob je među gledaocima – vladarima iz senke oko toga ko je lud a ko zbunjen( kao kada su se deca nekad svađala u igri opredeljujući se ko su kauboji a ko indijanci). Od tog sukoba zavise životi svih globalizovanih ljudi na svetu koji, kako smo rekli mimo svoje volje igraju u ovoj predstavi.

Kakva bi ovo predstava bila da u njoj nema i predstavnika Srba:

Srba dobra duša, je onaj deo srpske duše koji pripada njima, među nama i samim tim je u sukobu sa onim delom srpske duše koji pripada nama i koga on hoće da promeni, prilagodi, civilizuje i globalizuje pritom ne birajući način i sredstva.

Srba gozni, samo mu ime kaže kakav je i zato u sukobu sa svima u ovoj igrici koja ima nameru da zabavi publiku i da uputi neke poduke i globalne zaključke i ideje ali i glumcima omogući dobru zabavu.

„I ovom prilikom zaboravili nismo: Da narodu treba IGARA I HLEBA“

Jaka svetlost i muzika prekida monolog prologa a igrači na sceni nastavljaju da se kreću kao lutke vođene rukom onih sa globalozatora.

U centru scene sreću se Srba dobra duša i Srba grozni i izvode elemente karate dvoboja.

Srba grozni: Srbo dušice moja hajde da se igramo Bila i Monike.

Srba dobra duša: Kako, kako se igra ta igra?

Srba grozni: Jednostavno, ti mi pušiš dok ja prdim, moglo bi to njima ( pokazuje na globalizator) izgledati kao da pušiš lulu i puštaš dimove. ( smeje se)

Srba dobra duša: (odmahuje rukom ) ma ti si primitivan, nekulturan i neuklopljen tip.