Bes - Crveni vetar - Legenda o Ludom Milojku

1.k.

Duboka noć u velikoj šumi gori vatra. Čovek sa dugom bradom i prljavom, rasčupanom kosom i dugim noktima piša u vatru,

2.k.

nedaleko od njega na belom čaršafu puno pečenog mesa. Čovek jede halapljivo pored vatre obema rukama i punih usta.

3.k.

Zatim ustaje i pljuje u vatru više puta,obilazeći oko nje.

4.k.

Obuhvata ga ludilo. Telo počinje da mu se grči, pada u trans.Ispušta krike,stenje i reži.

5.k.

Ustaje, izraz lica mu je unezveren, izobličen. Skače u velikim skokovima po selu, ubija sve što mu se nađe na putu,

6.k.

Svu živinu u kokošinjcu, krupnu stoku u toru.

7.k.

Divljač u šumi.

8.k.

Gleda kao kroz durbin i bira žrtve koje će naredne noći pobiti, a potom se po danu skriva u mrklini i smeje grohotnim smehom od koga iz dubine šume započinju vetrovi koji vrtlože oko ljudi . Ljudi ih se boje verujući da donose bes zlih duhova.

Lepo selo

Besana noć

Zora početkom marta 2003 god, u Donjoj Dobrinji na putu za Srednju Dobrinju

Tek se razdanjuje.

9.k.

Radovan ide iz kafane sa večeri poezije. Pijan je ali se drži. Odjednom vidi čoveka koji ide pored njega. Obraća pažnju na njega i vidi da ima jareću bradicu, crni šešir i dugi crni kaput. Na licu mu neki smešak ispod grča umora i gorčine.

Neznanac: Hoćemo prečicom?

Radovan: Kojom prečicom? Znaš kako kaže naš narod. Preko preče naokolo bliže!

Neznanac: Do tvoje kuće ima prečica, preko potoka!

Radovan: Kako prečica kad ima potok a nema mosta.

Neznanac: U životu uvek ima prečica. Neko brvno oboreno preko potoka. Brže će mo stići!

Radovan: Život je i bez toga velika zajebancija! Nekima sve ide lako, uvek imaju prečicu . A drugi pak i najobičnije stvari ne mogu da ostvare. Mi negde idemo zajedno?

10.k.

Neznanac: Idemo kući! Bio sam večeras u kafani sa tvojim društvom. Bio si dobar, ali si ipak malo preterao (skreću sa asfalta prema šumskoj stazi. Radovan ide napred a neznanac za njim)

Radovan: U čemu sam preterao?

Neznanac: U veri . Veri u ljubav!

Radovan: Pa malo sam mator da menjam svoje verovanje. Ali u šta sam verovao to sam i dobio.

Neznanac: Manje više svi dobijemo ono u šta verujemo. Osim ako...?

Radovan: Šta ako?

Neznanac: Ne promeniš veru! Sagledaš život sa neke druge strane!

Radovan: To neću ! Zadovoljan sam i svojom verom i ljubavlju...!

Neznanac: Nije stvar u tome šta ti hoćeš. Nekad i neko drugi hoće ono što ti nećeš. Ako pođeš prečicom ili ti se život izmeni uvek si to sam odabrao! Kako kaže onaj vaš pesnik :“Ko je gori biće doli a ko doli biće gori!“ Lepo je to rekao ali nije objasnio gde je u životu bolje: dole ili gore.