Sreten S Petković - Granica sna ili medja dna

Granica sna ili međa dna - slika 2.

stan — Sun, 17 Jul 2011 12:39:45 +0000

Slika 2.

Na sceni ostaje samo vodeni krevet na kome spava Vil. Jako svetlo se pali kao kada sviće dan. Budi se( mali trzaj, pa onda nekoliko grotesknih malo većih). Skače po krevetu kao malo dete, uzvikuje:

„Sanjao sam , sanjao sam ga! Ma gde sanjao, usnio“, skače pravi kolutove i skače uvis podignutih ruku kao na utakmici kad njegov tim postigne gol.

„Sanjao sam san nad snovima! Ko nema sna nema ni budućnost! Snovi su naša nada!“ ( skače po krevetu i izvodi akrobacije, a onda doskoči na pod pored kreveta i sam za sebe zanešeno priča:

„Sanjam ja kao neki car nad carevima...“

Ulazi baba Med sa maramom na glavi i tacnom u ruci.

Med: „Šta buncaš Vili.“

Vil: „Ne buncam. Sanjao sam ga!“

Med: „A ja mislila da ti sanjaš nju. E Vili, Vili nisam znala da si ti toliki demokrata“.

Vil: „San, san sam sanjao, luda babo.“

Med: „San, pa to može svaka budala!“

Vil: „Ovaj san sanjaju samo odabrani. Ko sanja ovaj san postaje uspešan. Poznat , slavan, bogat i moćan! Da moćan na svaki način. Mogu šta hoću a hoću sve!( šeta u zanosu) Ja kao neki car nad carevima...“

Med: „Kakav car, pa mi smo demokratska zemlja? Najsnažnija, najveća i najbogatija demokratska zemlja. Kada mi nešto rešimo, to onda i mora da bude tako. Ko ne sluša jao si ga njemu!“ Zauzima pozu kao da je za govornicom, podiže ruku sa kažiprstom preteći: “Mi određujemp granice na nebu i na zemlji. Mi smo vlasnici svega. Voda, zemlja, nafta( lupa rukom o govornicu) naročito nafta su naša potreba i naš interes i ko nam ne dozvoli da zadovoljimo svoju glad i žeđ(fanatično) on udara na temelje demokratije.“

Vil, koji je sve vreme dok je Med imala svoj nastup svirao saksofon , prestaje sa svirkom i prilazi joj.

Vil: „Dobro bre baba Med šta se pališ, sanjam ja kako nosim gajbice sa jabukama . Zaradim prve dolare onda odem u Las Vegas u „Kazino“ i zaradim prvi milion. Pa onda kupim neke ljude u Vašingtonu, za sitnu lovu bako Med jer su ljudi najeftiniji. Dobijem kredite iz posebnpg fonda za zaštitu interesa demokratije. Sa tim kreditima pokupujem sve, i one što su mi dali kredite pa ih oni otpišu.

(Bakica Med zbunjena ovakvim ponašanjem dojuče smušenog Vila, šeta po sceni. Vil trčka oko nje oduševljeno priča.)

Vil: „Onda osetim neku čudnu moć. Mogu sve šta hoću, kad hoću i koga hoću. Ja sam mera i pojam za sve. Svi me slušaju, tapšu mi i citiraju me! (zanet u ulogu hada kao da je iznad svega). Predamnom svi su mravi. Shvatam da sam ja ustvari uslov za opstanak života na zemlji. Ja sam oslonac demokratije, suština vere. ( ushićeno skoro vičući) Granica prostranstva uma. Ja imam neograničenu moć u glavi( zadovoljno) u rukama( uz osmeh ) i među nogama (drčno)“.

Med: „Sad preteruješ Vili i malo se zaboravljaš. Sve si lepo sanjao ali šta će mo sa vremenom. Imaš ga kao i ostali ljudi jer si samo čovek. Kako si se zaleteo ima da crkneš u snu. A kad odeš kod Boga onda si isti kao i svi smrtnici. Džabe ti sva ta snaga i moć.“

Vil: „E Bog, i on je u mom snu. Kaže da je i on mene sanjao pa sam je naučio da mislim na otvorfenom plamenu.“

Med: „Vile, Vile pripazi da ti misli ne lete po nebu a da ti se dupe vuče po prašini.“ (Prilazi mu i lupi mu prstenac. Vil iznenađeno se uspravi i ukoči a baka Med ga zagrli i izgura sa scene).

Granica sna ili međa dna - slika 1.

stan — Sun, 17 Jul 2011 12:07:09 +0000

Na sceni koja je oivičena ovalnim zidom, centralno nalazi se veliki vodeni krevet u kome plivaju razne plastične igračke i koji je osvetljen sa svih strana. Ispred kreveta malo sa leve strane, nalazi se GLOBALIZATOR - uređaj za uterivanje, zatupljivanje i digitalnu kontrolu uma.

Svi spavaju ( na sceni su prisutni svi akteri predstave), stim što Vil spava na krevetu, Mon spava pored njega ali svremena na vreme podražava pokrete seksa uz strast i vrištanje. Iznad njihove glave, stojeći spava Med u generalskoj uniformi sa kopljem u ruci i pendrekom na čijem se vrhu sija narandžasti penis.

Na podu smotan u pozi zaspale balerine spava Srba dobra duša menjajući svremena na vreme ove baletske poze elegantnim pokretima. Spava sa osmehom na licu.

Za razliku od njega Srba grozni spava otvorenih usta, hrče, pukće, prdi, okreće se. Ponekad se batrza kao da oće da se otme iz nekih veza kojima je privezan, skače viče i bunca. Opet spava dubokim snom.

Ova scena traje tri minuta. Svetlost je intezivno jaka, dočarava svetlost iz intenzivnog sna. Onda se svetlost priguši do mrkline i ponovo osvetljava svitanje, sunčani dan.

Prolog ove predstave Srba dobra duša, budi se iz svog baletskog sna i prelazi u normalan položaj. Gleda oko sebe, one koji spavaju, onda one prisutne u sali a zatim pukne rukama a na ekranu se pojave likovi koji u čudnim kostimima sede u senci nekog drveta. Na licima imaju ludačke osmehe bezgranične slobode.

Srba se obraća njima sa ekrana:

- Poštovana publiko, ovo je predstava za vas, ili video igrica ako vam se tako više sviđa. Predstava ima pet milijardi i pet glumaca a samo vas osam gledalaca, ili bolje rečeno osam za koje mi znamo. Možda u senci tog drveta ima koji gledalac više , što suštinski ne menja našu priču. Lova za ovu predstavu je neograničena kako bi to u snovima mogao da poželi ministar kulture Kojadin a što bi smo u snovima mogao da mu udeli Mlađo.

A vidim da znate ko su cenjena gospoda. Toliko su poznati i prisutni svuda u svim evropejskim procesima da mi kroz glavu tutnji reklama: “Nigde i nikad ne plovi lađa a da njoj nije Mlađa”, “Ne može se dići ili popiti ni jedna čaša vina bez Kojadina”, ili ona, pazi sad:”Niko se bolje u prsa ne busa od Labusa”.

Prekidaju ga iz publike, akteri sa videobima u rukama drže krstove ginjolske lutke i povlače konce kojima određuju kretanje svih naših junaka na sceni.

Naš Prolag se privikava na novu situaciju i izvodeći elemente nekog plesa nastavlja sa tumačenjem predstave:

“ Ovo nije priča o Dundu Maroju, Kir Janji ili Otelu i Hamletu, ili bilo kojoj prostoj ljudskoj duši. Tema naša je univerzalna kao što je i svet postao. Oni koji su promenili svet, u njemu sve podredili svojoj volji, sve unificirali, globalizovali, sekcirali, klonirali , ali nisu sebe uspeli da promene niti između sebe da podele vlast. “Đe ba zapelo”? Kod granica moći. Lako je bilo dok se znalo ko je ko. Oni ludi a mi zbunjeni. Znalo se ko će koga i kako. A sada kada nema koga više da globalizujete , sada neki od vas mora da su ludi a oni drugi zbunjeni. Pa na smenu i u nedogled. Ova igrica je “super sajbrik” a vi ste je nazvali”Granica sna” ili “Međa dna”.

Junak ove priče je kuroglavi Vil, sanjar koji je želeo da sanja onaj „čuveni san“ o moći sveukupnpj, lovi neograničenoj i seksualnoj moći nad ženama nadprirodnoj.

Osnovni sukob je među gledaocima – vladarima iz senke oko toga ko je lud a ko zbunjen( kao kada su se deca nekad svađala u igri opredeljujući se ko su kauboji a ko indijanci). Od tog sukoba zavise životi svih globalizovanih ljudi na svetu koji, kako smo rekli mimo svoje volje igraju u ovoj predstavi.

Kakva bi ovo predstava bila da u njoj nema i predstavnika Srba:

Srba dobra duša, je onaj deo srpske duše koji pripada njima, među nama i samim tim je u sukobu sa onim delom srpske duše koji pripada nama i koga on hoće da promeni, prilagodi, civilizuje i globalizuje pritom ne birajući način i sredstva.

Srba gozni, samo mu ime kaže kakav je i zato u sukobu sa svima u ovoj igrici koja ima nameru da zabavi publiku i da uputi neke poduke i globalne zaključke i ideje ali i glumcima omogući dobru zabavu.

„I ovom prilikom zaboravili nismo: Da narodu treba IGARA I HLEBA“

Jaka svetlost i muzika prekida monolog prologa a igrači na sceni nastavljaju da se kreću kao lutke vođene rukom onih sa globalozatora.

U centru scene sreću se Srba dobra duša i Srba grozni i izvode elemente karate dvoboja.

Srba grozni: Srbo dušice moja hajde da se igramo Bila i Monike.

Srba dobra duša: Kako, kako se igra ta igra?

Srba grozni: Jednostavno, ti mi pušiš dok ja prdim, moglo bi to njima ( pokazuje na globalizator) izgledati kao da pušiš lulu i puštaš dimove. ( smeje se)

Srba dobra duša: (odmahuje rukom ) ma ti si primitivan, nekulturan i neuklopljen tip.

Granica sna ili Medje dna - Lica

stan — Sun, 17 Jul 2011 11:52:10 +0000

Lica:

- Kuroglavi Bil - mladić koji veruje u moć demokratije, studirao je Međunarodnu politiku( što samo po sebi nema veze sa mozgom) i sanjao onaj san koji sanjaju samo odabrani i u koji veruju milioni njudi na svetu. Svira saksofon ( veoma loše ) ali mu to ne smeta da se predstavlja kao virtuoz. Voli da laže i ljude gađa bombonama.

- Mon - crvenokosa lutka, strasna pušačica ( puši sve što stigne ), njena uloga nije lik nego funkcija, nešto kao virtuelna lutka za ljubav i zabavu ili žena od gume sa veštačkom vaginom. Žena u haljini sa flekom.

- Med - Baba sa muškim organom. Demo-kratski opredeljen “čuvar sna” - šef drpomatije, komandant oruža-nih snaga, glavni i odgovorni urednik “Globalizator tajmsa”, sudija Vrhovnog suda i sve ostale funkcije koje ne bi smo mogli da pobrojimo i koje se uvek mogu zamisliti i pripisati ovoj nestašnoj bakici kija bi u bajci pojela vuka.

- Sva živa i neživa populacija na svetu učestvuje u ovoj predstavi mimo svoje vonje, ali to je nevažno za publiku.

Publika:

Onih osam ili trinaest iz senke koji su vlasnici Američkog sna, pecaroši duša, koji su sa nebeskih visina a nisu bogovi, konstruktori video igrica pod radnim nazivom “Granica sna”.

Granica sna ili medja dna

stan — Sun, 17 Jul 2011 11:43:56 +0000

Pozorišni komad

“Granica sna ili međa dna”

Drama o usoljavanju

Žanrovsko određenje:

- Komedija sudbine

- Tragedija razuma

Igra praznih formi - Ukratko rečeno mnogo ozbiljna Zajebancija.

Mesto događanja “Ovalna soba sna”

Može biti bilo gde ali ipak je samo na jednom mestu na svetu, razmislite gde! E baš tu, vidite svaka sličnost sa tim mestom je namerna.

Vreme događanja je vreme jedne velike pušačke afere koje se razilazi kao dim.