Sreten S Petković - Pesme o Pitanjima

Pesme o pitanjima

stan — Sat, 25 Jun 2011 16:32:27 +0000

Sreten S Petković

Opis knjige:

A sve je počelo pitanjem:

...Da te pitam,

da te pitam...

a pitanja su sipana kao iz rukava.

Još na prvo nismo valjano odgovorili, a stizala su nova i druga...

... i druga i...

... nova... i uopsšte odkud sva ta pitanja?

Ko ih postavlja i kome su potrebni odgovori?

Dakle pred Vama je knjiga o Pitanjima...

Ima nekih onako okatih pomalo glavatih nasmejano nakinđurenih, šćućurenih, zamislite zamišljenih, kliktasto kliktavih, prozirno bistrih, koji ama baš ništa drugo ne rade nego čekaju iza ugla, pod prozorom, u tramvaju, na terasi, pod čaršafom, u liftu, u sred predstave u pozorištu, pored telefona, u poštanskom sandučiću, da mi postave pitanje, da mi ga bace u lice, prosto pljusnu iz okreta, da mi zalepe pitanje kao palačinku na plafon ili žvaku na zvono pa da me progone, pritiskaju, preznojvaju, muče po malo čereče brate. A pitanja su...

...Da te pitam,

da te pitam...

Opis izdanja:

Autor	Petković, Sreten S. - autor
Odgovornost	Petković, Stanko - ilustrator Petković, Marko - ilustrator
Naslov	Pesme o pitanjima
Impresum	Beograd : Goldi, 1999
Fizički opis	59 str. : ilustr. ; 24 cm
ISBN
UDK	886.1(02.053.2)-14
Vrsta građe	monografska publikacija, tekstualna građa,`štampana
COBISS.SR-ID	156602631

Kako ono beše kad su se sreli Marko i Musa?

stan — Sat, 25 Jun 2011 15:40:41 +0000

Sreten S Petković

A prava specijalnost su ti pitanja kada ja dođem kući sa posla i zavalim se u fotelju da malo otkunjam. Onda vadiš istorijske teme. Razglabaš…

Da te pitam, da te pitam…
Kako ono beše kad su se sreli Marko i Musa?

U vremena davna živeo delija
na daleko poznat Musa Kesedžija.
Umeo je Musa zemljom da drmusa,
da udara snažno i u prsa da se busa.
Svi su ga se plašili i ptice u letu
i zato je bio sam na ovom svetu.
U očaju svome pitao se da l’ je majka
još nekog rodila junaka, da se sa njim
sretne, da se lepo biju,
da l’ je majka rodila takvoga deliju?
Ta ga želja progoni, postade mu žarka
dok na Miroč planini on ne srete Marka.
Marko ide pravo,
ispred sebe gleda,
a Musa ga kopljem gađa i mira
mu ne da.
Marko kaže Šarcu: „Vidiš Šaro jada,
ako li se naljutim, pogaziću gada.”
A Musa se ceri, baca buzdovan
da junaku takvom kaže „dobar dan.”
Marko se malo saže, buzdovan kraj njega minu,
i tiho Šarcu kaže: „Vidiš li Šaro psinu?”
Musa ide dalje, Đavo mu ne da mira,
pa britku sablju skida i sabljom Marka dira:
maše mu iznad glave i bocka pod plećku Šarca,
a Marko šapuće Šarcu: „Ubiću tog komarca.”
Ali kad je kapu skinuo, pa kapom kad udari Marka,
e ona mu želja mu više ne beše tako žarka.
Tad se i Marko razljuti
pa čuda stade da čini,
a Musa odlete nebu pod oblake
i raspali po prašini.
Onda ga Marko za gušu uhvati
i stade da bije,
a Musa se u dernjavu dade
ni traga od delije:
„Pusti me Marko, Boga ti,
tako ti junačkog brka,
tako ti konja Šarca,
pusti me ovog puta,
nikada nikog više neću dirati,
neću ni mrava zgaziti,
nikome neću više oponirati
na ponašanje svoje strogo ću paziti…”
E sad se i Marko u šalu dade
pa Šarcu kroz smeh kaže:
„Vidi ga Šaro kako zapeva i moli,
k'o kukavica sinja ili ko neka prija,
ako ti nekad neko bude pričao kakav je junak Kesedžija,
slobodno mu reci da laže i
ispričaj mu kako je danas na Miroču Musa pukao k'o zrela dinja…”

Kakav je to konjski život?

stan — Sat, 25 Jun 2011 15:32:50 +0000

Sreten S Petković

Pesme o Pitanjima

A najteže mi padaju pitanja nema. Na hipodrumu konji trče „brzinac”, ljudi se guraju i navijaju, a ja se okrenem i u pogledu tvom vidim pitanje:

Da te pitam, da te pitam…
Kakav je to konjski život?

Konjska je dužnost da vuže kola,
da ga jašu i vuče plug,
al’ danas sve više, za razliku od vola
na hipodrumima trči u krug.

Konjska je sudbina uvek ista,
pa bila to ulica, njiva il’ pista,
stalno ga jašu, tuku i prežu
i po ceo dan nosi am,
uvek ga za neko drvo vežu
i najčešće noć provodi sam.

A konjske želje sve su iste
da pase slobodno na livadi,
da kasa proplankom u susret Suncu,
da na kladancu pije vode čiste
i konjskim životom da se sladi
„Da bude konj na vrhuncu!!!”

Konj bi dakle da bude konj,
a čovek misli da on to ne želi,
pa često kaže da nije k'o on,
mada se konj svemu konjskom veseli.

A možda i konj iz prikrajka
na čoveka gleda sa skepsom nekom,
pa se potajno u sebi vajka,
i sebe poredi sa čovekom.

Kako je nastala pesma?

stan — Sat, 25 Jun 2011 15:28:16 +0000

Sreten S Petković

Da te pitam, da te pitam…
Kako je nastala pesma?

Da li se pesma pravi u travi,
da li se pesma ko testo mesi,
ili se pesma nosi u glavi
dok se ne desi.

Zašto su pesme u opšte važne
i čemu one služe,
ako su za jelo i od njih se raste
zašto pesme nisu duže?

Ako su pesme toliko bitne,
tako značajne i jako fine,
zašto ih lepo u fabrikama
ne prave mašine?

Nego ih samo pesnici pišu,
pa se još muče i prenemažu
kao će doneti poljima kišu,
kad nešto lepo kažu!

A pesma, to je želja živa,
misao kao ptica što leti,
ona se sama od sebe zbiva,
kao nečeg važnog, najvažnijeg,
pesnik se pesme seti.

Kada ga nešto raduje, veseli,
ili ga pak nešto tišti i koči,
prvo što pesnik poželi je
da pesmu neku sroči.

Šta je to karate?

stan — Sat, 25 Jun 2011 15:20:25 +0000

Sreten S Petković

Ja na poslu, u gužvi. Držim dve veze i ulazi sekretarica i dodaje mi treći telefon, a na njemu pitanje:

Da te pitam, da te pitam…
Šta je to karate?

Na livadi se priča među bubama,
da je u njihov kraj stigao i
kućicu svoju podigao ispod bopkvicinog lista,
Ze Le Ni, skakavac, čuveni karatista.
Priča se još da poceo dan radi i
priprema piste nakojima će otvoriti
školu za karatiste.
Bube su se uznemirile
i sve bi samo da znate,
krenule u školu za karate.
Šarena buba Mara
već je i kimono spremila,
ali u prvom pokušaju tako se jako
o travku jednu lupila,
pa joj je i želja da postane karatista
malo otupila.
Misli se buba Mara: „Ja sam gospođa stara,
i namesto da plaćam rate u školi za karate,
bolje je da svojim nogama bosim i dalje
poštu nosim.”
Ali gospodin i gospođa Obad,
e to je već druga stvar,
oni su pravi karate par i
po ceo dan uvežbavaju pad.
Vežbaju svi od reda
i mravi, bunbari, ose
i pčele su se odrekle meda,
a noću i svitci kimono nose.
Ali takve upornost
i tog žara nigde nema…
i dok ostali leptirski svet na
lišću drema,
cela livada nema mira
od Crnog Leptira.
Uzleće, skače i menja pravac
ko’ pravi skakavac.
Dođe i taj dan
kada gospodin Ze Le Ni
otvori kapije svoje škole,
u koju nagrnuše svi k'o jedan
i oni koji karate vole,
i oni koji ga ne vole,
ali svi bi da znaju od reda,
kako to pravi karatista izgleda.
A gospodin Ze Le Ni sedi,
prekrstio noge i u svom miru
gleda negde pravo ka svemiru.
„Ako bi hteli da znate, šta je to karate,
pokazaću vam na prvom satu
jednu katu…”
„J – k j a j i”, viknu
pa onda skoči,
pa se prevrnu preko glave,
pa na japanskom nešto sroči,
pa kao da ima protivnike parave
stade da ih bije,
neviđenog li delije!
A zatim, uz naklon,
dubeći na glavi,
otplovi nekud ka svemiru.
I zato sada kad livadom šetate
i sa bubicama raznim se sretate,
koje skaču, prevrću se preko glave
i na travkama se klate,
treba da znate, da to one
u stvari izvode kate
uporno trenirajući karate.

Kome je i zašto Drina kriva?

stan — Sat, 25 Jun 2011 15:09:31 +0000

Sreten S Petković

Da te pitam, da te pitam…
Kome je i zašto Drina kriva?

Krivudaju, krivudaju
i Dunav i Sava
al’ k'o Drina
nijedna reka nije krivudava.

Kad su ono strašni Turci
pošli na Evropu,
preko Drine ne mogaše
napravit ni jednu stopu.

Krivudali levo, desno
išli uz planinu
ali nigde ne mogaše
da prebrode Drinu.

Pa im Drina,
zbog svog sliva,
postade i kriva.

Još su, kažu, obećali
silnu blagurinu
svakom onom ko
ispravi ovu krivu Drinu

I od jednom tišina. Nema pitanja.
Ma to je zatišje pred plimu koja sledi ….

Mudraci od prakse

stan — Sat, 25 Jun 2011 15:04:22 +0000

Sreten S Petković

E pa, dobro, ti si pesnik, ali ko su tvoji kritičari?

Da te pitam, da te pitam…
Šta to rade kritičari?

Mudraci od prakse

Jeste l' čuli deco,
ili ste možda znali,
mudar više ćuti
budala se hvali.
Ali ima „mudraca”
koji su nad svima,
kao krunski začin
među začinima.
Još zinuo nisam
znaju šta ću reći,
napišem vam pesmu
a oni je obrći, okreći
ko da će je mesiti
ili možda peći.
E ti su mudraci
„mudraci od prakse”
njima plaćam porez,
a nekad i takse.
Ponekad im platim
čak i neko piće
samo da me ne seckaju
na sitne deliće.

Zašto je A prvo slovo?

stan — Sat, 25 Jun 2011 14:54:41 +0000

Sreten S Petković

Pesme o Pitanjima

A kad dođeš kući iz škole:

Da te pitam, da te pitam…
Zašto je A prvo slovo?

A pA A
izA, nA…
imA li smešnijeg slovA od A,
svudA se trpA i sve bi dA znA.
ZA svimA juri
sA svimA se druži
i u svAku reč se ugurA
nA čelu kAd je uvek žuri
dA se zA drugA slovA prikAči,
jer sA drugim slovimA
nešto znAči,
A sAmo ostAje uvek A…A…A…A.